1KW KT linear sa dve GI-7B u GG spoju

[YU1OXB]

Odluka da pravim ovaj linear je dosla iznenada kad sam od prijatelja (YT9M – Niksa) dobio na sredjivanje njegov stari linear SOMMERKAMP FL-2500 prepravljen sa 5xPL519, jer sam tada video koje blagodeti i prednosti donosi veca snaga. Lepo je raditi sa malom ili srednjom snagom (5-10W ili do nekih 100-nak vati) ali bude puno situacija u kojima to samo donosi frustraciju i nerviranje pa i gubitak sanse da se odradi neka redja zemlja-prefiks. Tada samo dobra antena i snaga resavaju problem i tu stvarno nema alternative.

Razmisljajuci kako da ga koncipiram, odlucio sam se da radim sa dve male ruske keramicke triode GI-7B jer su i lako nabavljive, relativno stvarno jeftine, fizicki su male, vrlo su robusne i izdrzljive i dve mogu dati do 1KW snage pri sasvim pristojnom anodnom naponu koji nije preko 2500V. Ima boljih i “sposobnijih” lampi ali su ili teze nabavljive i dosta skuplje, traze vece napone za rad a to sa sobom onda povlaci specijalnije i skuplje pasivne elemente za takve napone a to je opet jos teze nabavljivo i skupo.... sve to pokrece zacaran krug koji vodi vecem, skupljem i tezem uredjaju. Ja sam dobrotom nekolicine bliskih prijatelja dosao (u vidu poklona) do nekih kljucnih komponenata, pa mi je vrlo tesko da ocenim ukupna ulozena sredstva u ovu gradnju, ali da sam bas sve normalno kupovao, materijal (sav!) ne bi izneo ispod nekih 5-600 Eura.

Moj dobronameran savet vam je da prvo nabavite sve kljucne komponente – lampe, “plate” i “load” kondenzatore, turbinu ili ventilatore, glavni trafo, elektrolite... - i onda vrlo pazljivo na stolu razmestite komponente trazeci najlogicniji raspored sa sto kracim vezama (ne preterivati u tome pa da posle sve bude tako nabijeno da nicemu vise ne moze da se pridje!). Tek kada to budete odredili, pocnite da razmisljate o dizajnu i izradi kutije. Obrnut redosled poteza je pogresan, a to ljudi cesto rade... prvo nadju neku kutiju koja im se svidi pa onda u nju po svaku cenu naguravaju komponente kako god moze samo da sve stanu!

Ovakva gradnja trazi JAKO MNOGO volje, truda i vremena, pa ako niste sigurni da cete istrajati do kraja, bolje ne pocinjite. Najvise vremena je otislo u razmisljanju i planiranju rasporeda jer sa semom i nije bilo potrebe izmisljati rupu na saksiji... sve je to vec ko zna koliko puta radjeno i sazvakano i provereno, ali raspored komponenata da bi sve stalo, da bude sa sto kracim vodovima … e to svako resava na svoj nacin a to ipak nije svejedno. Mnogi zagovaraju tezu: “...ma to je KT sta ima veze da li si izvod od izlazne zavojnice do band-preklopnika vodio 25cm... radili su tako ljudi i to sve radi...” ali to nije bas tako. Mozda je nekima i radilo tako, ali posle cujete da nesto ne zna sta ga zavitlava, te mozda osciluje, te kako da ga smirim, te ovo te ono...

Nemam nameru da ovde mnogo teoretisem vec cu pokusati da kroz slike i vazne opaske i objasnjenja dam ovu gradnju tako da je i drugi mogu ponoviti sa sto vecim sansama za uspeh. Ipak,ima nekoliko detalja koji su kod mog lineara drugacije odradjeni nego sto je uobicajeno, pa cu njih dati malo detaljnije.


Koncepcija je sasvim klasican i tu prakticno i nema mnogo mesta da se kaze nesto radikalno novo i drugacije. Lampe rade u GG spoju sa pobudom u katodi. Na izlazu je vise-manje standardan Pi filter koji u izvesnoj meri filtrira vise harmonicne frekvence izlaznog signala i prilagodjava izlaznu impedansu cevi na standardnu impedansu koaksijalnih kablova tj. 50 oma.

Interesantan detalj je kako sam izveo anodnu prigusnicu. U startu sam krenuo sasvim klasicno... kao telo sam koristio komad 15cm fibreglasnog teleskopskog stapa za ribolov (NE SME da bude od novijih “karbon” ili “grafit” stapova... MORA obican cist fiberglas) spoljnjeg precnika 22mm i na to namotao *** navoja zice 0,5mm u 4 nejednake sekcije. Ne navodim namotaje po sekcijama jer cete kasnije videti da se ispostavilo da je to nebitno... moze i sve navoj do navoja bez sekcija). Onda je sledilo merenje seriskih i paralelnih rezonansi dok nisam dobio da mi seriske rezonanse ne padaju blizu amaterskih opsega. Na kraju se dobilo oko 135uH sto je vec dovoljna induktivnost za korektan rad pojacala... vidjao sam lineare i sa dosta manjim zavojnicama. Reaktansa anodne prigusnice bi trebalo da je na najnizoj radnoj vrekvenci barem 4 do 5 puta veca od impedanse tacke na koju se prikljucuje a ova prigusnica na 3.5MHz ima reaktansu od skoro 3Koma sto nije ni puna dva puta 1600 oma anodne impedanse cevi. Tada mi je palo na pamet da probam da u unutrasnjost tela prigusnice stavim 12cm dugacak i 10mm debeo feritni stap od starih srednjetalasnih antena u tranzistorskim prijemnicima. Logika mi je bila: ako sa tim stapovima prave sirokopojasne balune za antene za KT i to za snage 1-2KW a sto ne bi moglo da se koristi i ovde. Da bi mi ferit bio u centru zavojnice I da se ne bi pomerao, napravio sam dva mala “torusa” od tvrdog sunjdjera i navukao ih tesno na feritni stap i sve zajedno ugurao u suplje fiberglasno telo anodne prigusnice. Nisam dirao navoje a dodatkom ferita sam dobio induktivnost od 980uH i sada to nema nigde nikakvu rezonansu u celom KT opsegu a reaktansa na 3.5MHz je 21.5Koma! Na punoj snazi lineara na bilo kom bandu, prigusnica je hladna kao i ferit u njoj.

Sledeci interesantan detalj su supresori koji su uz anodnu prigusnicu najcesca “rak-rana” kod samogradnje KT cevnog lineara. Najcesca greska je tu koriscenje bakarne ili cak i posrebrene zice ili trake! Supresor je komponenta koja bi trebalo da osujeti nastajanje VHF parazitnih oscilacija, a kad god zelite da neke oscilacije smanjite ili onemogucite, posezete za nekim vidom smanjenja Q-faktora u kolu, a koriscenjem bakarne ili (jos gore) posrebrene zice ili trake samo se trudite da povecate Q-faktor pa samim tim I povecavate sanse za samooscilovanje. Verovatno se vecina ljudi plasi da ako tu ne stavi sto bolje provodnike da ce izgubiti znacajniji deo snage koji se nece preneti sa anoda na PI kolo. To jednostavno nije istina a gubitak I ako postoji je u praksi zanemarljiv. Ja sam tu koristio 1,2mm debelu “konstantan” otpornu zicu mada se sa istim uspehom mogu koristiti I nihrom I kantal. Razlika je u tome sto se nihrom ni kantal ne mogu lemiti (barem ne nasim standardnim nacinima – postoje specijalni lotovi za te materijale) dok se konstantan savrseno lemi. Supresor sam izveo tako sto sam napravio samo petlju u obliku slova “U” cija je ukupna duzina 10-12cm pre savijanja. Zica se savija na sredini oko nekog tela precnika 20-22mm. Sasvim iste rezultate pokazuje I supresor koji je kao klasicna zavojnica namotana sa 3 navoja na telu precnika 7-8mm ali rastegnuta tako da joj je duzina oko 20-25mm. Te stvari uopste nisu tako kriticne da bi se to moralo kopirati do u desetu od milimetra tacno. Paralelno tim zavojnicama sam zalemio po 3 komada ugljenoslojnih otpornika od 150oma/2W da dobijem oko 50-tak oma 5-6W. Ni to nije kriticno jer ta vrednost moze da se krece od 33 do 75 oma bez vidnih promena u funkcionisanju. Ja nikada ne stavljam otpornike unutar zavojnice a pogotovo ne motam zavojnicu na njima (da oni sluze kao telo za motanje). Obavezno je da supresorske zavojnice budu postavljene tako da nisu blizu jedna drugoj a posebno da nisu paralelne.

Hladjenje lampi je prica za sebe i tu je “mozganje” i vaganje sta je najoptimalnije, odnelo dosta vremena. Svasta sam od resenja video na NET-u ali mi ni jedno nekako nije bilo osmisljeno “do kraja”.  Vecina lampi ove vrste traze forsirano hladjenje a neke i bas dooobro hladjenje pa to sve vodi najpre na neku vrstu turbine. To opet znaci da morate racunati sa prilicnom bukom koja je najblaze receno nepozeljna I brzo pocne da zamara operatora a I tesko ju je eliminisati iz predajnog audio signala kod SSB rada. Neki pribegavaju zameni originalnih hladnjaka sa drugacijim hladnjacima vece povrsine I efikasnosti ali to opet trazi poveci snazan ventilator. Najtise resenje je vrlo masivan Al hladnjak sa visokim rebrima (sto veca povrsina) jer tada ne treba forsirano hladjenje, ali da bi se tada dobro hladilo treba da cu cevi usrafljene direktno na hladnjak (mora za svaku cev poseban ako su dve cevi) I hladnjak mora da je spolja. Tu se javlja problem visokog napona jer je tada ceo hladnjak na potencijalu anode tj.  2000-2500V DC pa situacija nije naivna.
Ja sam to resio na nacin koji se meni cini najcelishodniji. Koristio sam PVC kanalizacione cevi precnika 75mm i to krajeve gde je prosirenje na cevi. Uspeo sam da nabavim dva vrlo snazna a pri tom  tiha ventilatora 80x80mm koji se dosta razlikuju od standardnih za PC potrebe. Americke su proizvodnje pa su za 115V AC tako da dva vezana u seriju budu taman za 230V AC. Svaki “izduva” 34cfm (kubnih fita u minuti) sto je sasvim dovoljno za GI-7B. Za njih sam napravio dva cetvrtasta postolja koja sam tacno upasovao na vrhove PVC “dimnjaka” I sve spustio preko cevi do sasije. Hladnjaci cevi nigde ne dodiruju dimnjake jer je svuda u krug oko njih oko 5mm razmaka do plastike dimnjaka. Izbocina na pocetku cevi (tu iznutra ide dihtung guma kod normalne upotrebe tih cevi) je lepo posluzila kao oslonci za tri “kandze” za pritezanje I fiksiranje dimnjaka za sasiju.

GI-7B traze I delimicno hladjenje katodnog dela cevi sto vecina graditelja ili ne zna ili ne pridaje tome  vaznosti. Da, cevi ce raditi I tako bez hladjena katoda ali kako I koliko dugo... Proizvodjac navodi da je maks. temp. katodnog izvoda 100^C a bez dodatnog hladjenja ona brzo predje tu vrednost – provereno merenjem! Zato sam ja dimnjake iz anodnog dela (iznad sasije) “nastavio” I ispod sasije gde je katodni deo I na taj nacin mislim da sam vrlo efektivno naterao da sav vazduh koji pokrecu ventilatori mora da prvo prodje preko katode pa kroz tri ovalna otvora na sasiji oko mrezice I onda kroz anodni zvezdasti hladnjak. Nema uvlacenja nekog fals vazduha sa strane a koji nije hladio cev tako da je hladjenje maksimalno koje ti ventilatori mogu da pruze. Tokom SSB rada grejanje je veoma umereno ali tokom testova koji su mahom radjeni sa konstantnim CW signalom na “key-down”, grejanje je najvece. Ipak, I posle tri minuta key-down signala temperatura vazduha odmah iznad ventilatora ne prelazi 65-70^C sto je vise nego zadovoljavajuce.

Katodna prigusnica kroz koju ide grejanje za katode je uradjena vise-manje standardno i namotana je bifilarno zicom 1,5mm navoj do navoja na celoj duzini feritnog stapa a to je kod mene 12cm. Gledajte da ne idete na kompromis da stavljate sto manji stap ala 5-7cm da ustedite na prostoru... to nije bas svejedno! Reaktansa katodne prigusnice je za VF prakticno prikljucena paralelno katodnoj ulaznoj impedansi cevi I uticace na parametre I podesavanja ako je nedovoljno visoka. Moja prigusnica ima merenu induktivnost od 36uH I mislim da ne bi trebalo ici na manje od nekih 25uH sto bi na 3.5MHz dalo reaktansu od oko 550 oma dakle idealno tj. oko 10-11x ocekivana ulazna impedansa cevi (oko 50 oma). Svaka vrednost veca od toga je samo na korist! Ako bas nema prostora, slobodno uzmite dva ili cak I tri feritna stapa duzine 5-7cm I uvezite ih zajedno da budu kao jedno jezgro pa na njih namotajte ovu prigusnicu. Ona nece biti nista losije resenje od one na jednom dugackom stapu.

NASTAVAK SLEDI >>>>>

Slike zavrsenog uredjaja cu dodati cim ih budem uradio!
Slike pre pocetka unutrasnjeg povezivanja su vec date u Soletovoj temi "HF linear" od posta #5 pa nadalje.

[YU1OXB]

NASTAVAK...


Ipak, glavna “igranka” se odvijala oko ulaznog I izlaznog prilagodjenja. Kod pojacavaca u GG spoju SVE IMA VEZE I UTICAJA pa se svaka promena na izlaznom delu – promena snage, podesavanja, SWR-a – “preslikava” na ulaznu impedansu I prilagodjenje. Sva ta podesavanja treba raditi pri maksimalnoj izlaznoj snazi I naboljem podesenju izlaznog filtera. Zato nije dobro da se oslonite na podesavanje koje sam obavi ATU (u stanicama koje to imaju ugradjeno), jer je najcesce fabricki predvidjeno da ATU podesava pri pobudi od oko 5W a kod nekih i 50W. Kada posle lepo podesite izlaz pri punoj pobudi za punu izlaznu snagu, tada podeseno stanje na kom se zaustavio ATU vise ne odgovara optimalnom podesenju stanice na ulaz lineara.

Oko odredjivanja izlazne impedanse cevi u linearima ima dosta kontroverze po NET-u i svi brane svoj stav i “kunu” se da je to jedini pravi nacin. Najbolja provera je sama praksa i u mom slucaju je najbliza realnom rezultatu bila formula  Zpl=Vpl / 1,6 x Ipl. Vrednosti komponenata izmerene posle podesavanja gotovog uredjaja su takve da ukazuju na impedansu vrlo blizu one koja se dobije proracunom. Kod mene je visoki napon “praznog hoda” 2500V a pri punoj snazi to opadne na 2100V (napajanje je radjeno kao udvajac napona – zato dosta opada na predaji) pri anodnoj struji od oko 840mA, pa racunica na kraju daje izlaznu impedansu 1562 oma a realna je oko 1600 oma. Tacni podatci za izradu izlaznih zavojnica su dati na samoj semi. Za opsege od 10MHz – 30MHz je koriscena vazdusna samonoseca zavojnica uradjena od tankozidne bakarne cevcice spoljnjeg precnika 5mm a namotana je na telu precnika 40mm. Posle motanja se navoji malo “otpuste” pa srednji precnik (od sredine do sredine cevcice) bude 46mm i ona ima 12 navoja. Razmak medju navojima je 8mm (od sredine do sredine cevcice).

Za 80m opseg sam se odlucio da zavojnicu odradim na torusnom jezgru umesto klasicne velike vazdusne zavojnice. Koristio sam dva Amidonova torusa tipa T200-2 (umesto toga moze i jedan T200A-2) pre namatanja ih obavio sa 3 sloja teflonske trake i na to namotao 11 navoja bakarne lak zice precnika 1,9mm sa takvim razmakom da cela zavojnica zauzima oko 60% obima jezgra. Ovako uradjena zavojnica zauzima znacajno manje prostora a funkcionalno se isto ponasa kao i vazdusna samonoseca.

Ulazno prilagodjenje je takodje uradjeno klasicno sa PI filterom da dodatno filtrira eventualne vise harmonike pobudnog signala (mada verovatno tu I nece bog-zna-sta uraditi jer je pre njega mnogo efikasniji izlazni filter u samom primopredajniku) ano najvise zbog prilagodjenja izlazne impedanse Rtx-a  od 50 oma na  ekvivalentnu ulaznu impedansu cevi. Kao sto sam ranije rekao, kod ove vrste pojacavaca  SVE IMA VEZE I UTICAJA I ulazna impedansa cevi nije stalna nepromenjljiva vrednost vec dosta varira u zavisnosti od izlazne snage (koja u dobroj meri utice na izlaznu impedansu cevi) kao I od tacnosti podesavanja izlaznog PI filtera. Amateri ne bi bili amateri kad ne bi pokusavali da malo “zaobidju I izvrdaju” pravila praveci “cudotvorna” sirokopojasna ulazna kola verujuci da ce tako pojednostaviti a pri tom I ustedeti na komponentama – to najcesce ne uspeva mada mnogi I dalje veruju u svoj uspeh. Dobro dizajnirano I dobro podeseno ulazno prilagodjenje u formi PI ili T filtera je jos uvek jedino pravo resenje ako hocete dobar I tacan uredjaj na kraju. Ka je komercijala u pitanju, dakle firma koja pravi lineare, tu usteda od 20-30-40 Eura po uredjaju na 1000 ili 5000 komada stvarno moze biti od znacaja, ali kad sebi pravis taj jedan jedini linear ne mogu da verujem da je ikome takva usteda od 20-30 Eura na uredjaju koji vredi 1000-1500 Eura, presudna pa da zato izbegava optimalno resenje... no ima nas raznih...

Ja sam za skoro svaki band napravio zaseban filter I ono gde mozete ustedeti a da to ne umanji performanse uredjaja je da neke filtere koristite za dva banda ali je to moguce samo na visim bandovima. Ispostavilo se tokom proba I podesavanja da 10m filter savrseno sluzi I na 12m opsegu uz mali porast SWR-a na 1:1,2 takodje 15m filter je sasvim upotrebljiv na 18m sa SWR-om koji ne prelazi 1:1,4-1,5 sto je savrseno OK za svaki primopredajnik. Za ostale bandove sam radio zasebne filtere za svaki band. Svaki filter ima I dva mala 10Amp releja za 12V kojima komanduje mali 12-polni preklopnik koji se nalazi na istoj osovini kao I glavni veliki keramicki band-preklopnik, tako da ne moram brinuti da li sam prebacio I ulazno prilagodjenje kad promenim band. Moze to da se odradi I na druge nacine ali o tome ce svako za sebe da odluci sta mu najvise odgovara. Podesavanje ovih ulaznih kola je malo “pipav” posao ali se na kraju isplati. Jos jedna vazna opaska – uvek koristite ISTO PARCE koaksa izmedju stanice I lineara jer to nije svejedno!. Odredite prvo gde ce vam u PPS-u biti postavljen linear a gde stanica I odredite duzinu koaksa da komotno ali sto krace stigne od jednog do drugog uredjaja. Gledajte da ta duzina bude negde oko 1 do 1,5m ali ne vise I tokom podesavanja a I kasnije u radu UVEK koristite samo to parce kabla inace cete stalno imati neku “igranku” sa SWR-om izmedju stanice I lineara. Ako je sve podeseno I prilagodjeno za neko dato stanje a vi posle promenite neki parametar (stavite drugaciji koaks koji ima drugaciju kapacitivnost I druge reaktanse) podesavanja vise nece vaziti u potpunosti. Univerzalno I uvek tacno resenje koje se ne menja je kad se radi linear sa pobudom u mrezici pa se tu obicno stavlja neko neinduktivno vestacko opterecenje od 50 oma u koje “gleda” stanica a sa njega se uzima signal pa preko paralelnog kola odvodi na prvu resetku, e tu stanica uvek ima tacno opterecenje I koaks izmedju nje I lineara je na obe strane prakticno zakljucen tacnom otpornoscu koja odgovara impedansi kabla, pa duzina kabla vise nije bitna (u razumnim granicama).

Postoje dva analogna instrumenta na prednjoj ploci mog lineara, jedan je POWER / SWR metar sa ukrstenim iglama povezan senzorom tipa "Sontheimerov most" ili poznatijim kao “Tandem Match” na izlazu lineara, i "controle meter" povezan za merenje 4 različita parametara koja su po meni interesantna za pracenje . Po mom mišljenju, struja mrezice (GRID current) je najvazniji parametar za praćenje u linearnom pojačalu, I ona ce bolje nego bilo koji drugi parametar pokazati kada je pojačalo ispravno podešeno. Pracenjem struje mrezice tražite PEAK = maksimalan otklon igle dok podesavate  PLATE kondenzator, a to je upravo suprotno od podesavanja koristeći anodnu struju kao indikaciju  kada gledate da postignete DIP anodne struje. Da biste podesili LOAD kondenzator pomoću struje mrezice kao indikatora, gledaju se istovremeno maksimalna snaga na POWER / SWR metru i sporo opadanje struje mrezice. Kada ste dobili maksimalnu snagu uvek "otvorite" (smanjite kapacitet) tog kondenzatora jos vrlo malo i primeticete vrlo blago smanjenje snage (verovatno ne više od 30-50W), kao i smanjenje struje mrezice, tada ste cevi pravilno opteretili. Struja mrezice će vam pokazati I ako preopterecujete linear prevelikom pobudom iz primopredajnika. Videćete to kao značajno i naglo povećanje od struje mrezice koja pri tom nije praćena proporcionalnim skokom izlazne snage. Smanjite pobudu na nešto manje od trenutka kada to pocne da se događa, imajući na umu da nikada ne odete  iznad maksimalno dozvoljene struje mrezica za vaše cevi.

Nemojte “cediti” svaki mogući vat iz vašeg lineara! To izgleda bitno samo nasim mozgovima, ali u praksi niti ćete zvucati bolje I jace niti će S-metar da pokaže više na prijemniku sagovornika ako imate 1100W u odnosu na 900 ili 1000W. Jedna S-jedinica je nominalno 6dB, a to znači da bi se bolje culi za 1 S-jedinicu morate podići svoju snagu 4 puta (6dB = 4 x snaga) stoga, 100 ili 200W razlika ne znači ništa, ali može doneti značajan stres i pregrevanje komponata sto ugrožava sveukupnu pouzdanost, kao i mnogo veće šanse da postane smetnja svima na bandu.

Senzor za POWER / SWR metar je urađen kao Sontheimerov most koji je verovatno poznatiji kao "Tandem Match". Sastoji se od dva toroidalna transformatora sa feritnim jezgrima i za ovaj nivo snage sam koristio po 2 stakirana FT-114-61 toroida za svaki transformator. Umesto dva jezgra možete koristiti jedno FT-114A-61 sa istim rezultatom. Obavite jezgra u dva-tri sloja sa nekom teflonskom trakom prije namotavanja, a zatim namotajte po 30 zavoja zice 0,6-0,7mm na svaki transformator ravnomerno raspoređenih na oko 80% od obima. Ova vrsta mosta je vrlo pouzdana, precizna i frekventno nezavisna ako se uradi kako treba sa odgovarajućim pregradama između transformatora i oko njih kako bi se smanjila kapacitivna sprega koja bi izazvala pogrešna očitavanja. Ovako uradjen most ce sigurno raditi čak i na nešto više od 2KW snage.

[YU1OXB]

...bas niko... nista?

[YT1TX]

Otisli na godisnji odmor! Lepo ti to uradi! Svidja mi se!

[YU1OXB]

Znaci da ja ovo okacim i na Grcki i na Crnogorski forum? 

Zahvaljujem za prelaznu ocenu! 

[YU1OXB]

Kratki video klipovi na YOUTUBE

 Prvi deo  - https://youtu.be/svZPtKFAijQ
 
 Drugi deo - https://youtu.be/wWOcFjz8l6U

[YU1OXB]

Pre nekih nedelju dana nabavih mnogo bolji LOAD kondenzator sa 4 sekcije po 520pF i to skoro nov pa je to zahtevalo promenu razmestaja u izlaznom delu jer je novi kond skoro duplo duzi, Evo kako to izgleda sada.

[YT1TX]

Evo juče pročitah da je veliki konstruktor Bora YU1OXB preminuo! Prosto ne mogu da verujem! Nek mu je večna slava i hvala što je svoje perfektne konstrukcije delio sa nama! Počivaj u miru!

[S56A]

Evo juče pročitah da je veliki konstruktor Bora YU1OXB preminuo! Prosto ne mogu da verujem! Nek mu je večna slava i hvala što je svoje perfektne konstrukcije delio sa nama! Počivaj u miru!

Bora je prosao sveta ali je prerano umro!  Nezaboravan je njegov patriotski moto: Rodjen sam u Srbiji... od toga cu i da umrem.  RIP YU1OXB!